Životinje

U travi ga tražim uvek posle kiše.

Stigljiv je jako, prilazim tiše

Na leđima pužić, dom svoj nosi.

Sićušan snažan, time se ponosi.

Šta li unutra po ceo dan radi?

Čita pesme il’ misli o čokoladi?

Već je nestao, a tek sam prišao.

Možda je po čokoladu puž otišao.

Čekam da dođe, da kaže šta čita,

i da li dok čita, i on puno pita?

Prilazi mu bata, gneči ga rukama,

vrti ga u krug, puž je na mukama.

Zarobljen je puž u vrtoglavom krugu,

da li će preživeti batinu centrifugu?

U ulici, iza ugla

sladoleda najlepša je kugla.

A novi sladoledžija, da ne veruješ, LIJA!

Priđi, da kažem ti tiše

tamo šta piše:

„Sladoled za džabe

za zeke i za žabe“.

Ubrzo bilio mi je jasno.

Beše noć i jako kasno,

mali zeka stade u red

da proba lijin sladoled

bio je to ružan san.

Zeka je tu, ceo dan

S radošću maca tajnu je odala

tetke da čuju odmah je pozvala.

„Upoznah kucu, najlepšeg u kraju,

najavljujem glasno moju udaju“

Popreki pogledi, tetke joj sude,

nelagodu gorku kod mace bude.

Za glavu se hvataju: „Gle čuda“,

„Mačor je za tebe, ne budi luda!“

Kuca je dobar, zove se Dudi.

Šta da radim? Pametan budi.

Maca me pita da budem joj kum,

pa zbrisasmo brzo na veliki drum.

Maco, je l’ me vidiš?

Podigla si brk,

Gledaš oštro i hvataš trk

Maco, zar se stidiš?

Tajnu da mi odaš,

po krovu, neustrašivo, kako hodaš?

Maco, s visine siđi,

nešto da te pitam,

Molim te mi priđi.

Dao sam juče Ti-Reksu,
da uživa u mleku i keksu.
Tako je grabljiv, inat tera,
Uvek glasan i pravi je ždera!
Jastuke noću mi krade
danju jede sve čokolade!
Oštrih zuba, na suncu što se bele,
Do zore budan, priča mi novele.
Bilo bi njemu više nego milo
U vrtiću da sedne na moje krilo.
Poglede dečje Ti-Reks mami,
Najlepše je zato kada smo sami.