O nama

Uvek sam volela da pišem stihove, ali kada su na svet došli Matija i Maksim ti stihovi dobili su novu formu inspiracije. U meni je rasla želja da ih pokažem svojoj deci i da ih jednog dana čitaju i druga deca. I tako je i bilo. Zapravo, cela priča vodi korene iz toga što sam za samo par godina roditeljstva videla da su deca najiskreniji, najpošteniji i najveći ljudi i naši su (do)životni učitelji. To najbolje opisuju stihovi crnogorskog pesnika Dragana Radulovića, koji kažu:

Daj odrasli svete

budi jednom dete!

Moćan si kao čelik,

sve ti nešto fali

budi jednom velik

kao što su mali

Uspela sam da razumem da su deca upijajući,veliki umovi, koji uče neuhvatiljivom brzinom. Shvatila sam da se najmanji deo obrazovanja stiče u školi, a najveći kroz iskustva kojima su deca okružena. Zato radim na sebi, disciplinujem sebe, kako bi mogla i svoju decu.

Dok decu učim o životu deca meni pokazuju šta je to život. Naučila sam da volim kao što deca vole, bez granica i bez zadrške. Naučila sam da vidim svet iz drugog ugla, i da razumem ljude bolje nego što sam ranije. Shvatila sam šta je kompromis, strpljenje i tolerancija.

Volela bih:

da sam uspela da sačuvam čudesne sposobnosti koje sam posedovala kao dete: živeći radosno, igrajući, skačući da potpuno savladam jezik sa svim gramatičkim začkoljicama, da se svo znanje samo uliva u moj um, a da to ne zahteva više napora od onog koji ulažem u disanje i ishranu.

Zar to ne bi bilo sjajno?