Još musava od čokolade, ruku koje mirišu na zarđalo dečje igralište, volela sam da pišem stihove. Ali, kada su na svet došla moja deca, stihovi su dobili novu dimenziju. U meni je rasla želja da iste pokažem svojoj deci i da ih jednog dana čitaju i druga deca. I tako je i bilo. Zapravo, cela priča vodi korene iz toga što sam za samo par godina roditeljstva videla da su deca najiskreniji, najpošteniji i najveći ljudi i naši su (do)životni učitelji. To najbolje opisuju stihovi crnogorskog pesnika Dragana Radulovića, koji kažu:
Daj odrasli svete
budi jednom dete!
Moćan si kao čelik,
sve ti nešto fali
budi jednom velik
kao što su mali
Ovo je divna ilustracija koja opusuje život mame sa malom decom. Njene neprospavane noći i umorne dane. 🙂 Celu pesmu DISKO KRALJICA ćete naći na sajtu PESME.
Jako sam želela da imam knjigu koja će sadržati sve te prelepe momente odrastanja kada sam uspela da razumem da su deca upijajući,veliki umovi, koji uče neuhvatiljivom brzinom. Kada sam shvatila da se najmanji deo obrazovanja stiče u školi, a najveći kroz iskustva kojima su deca okružena, i kada sam videla koliko ja rastem i razvijam se uz njih. Zato sam posvećen roditelj, čitam svojoj deci i želim svim roditeljima da čitaju svojoj deci od najranijeg doba.
Dok decu učim o životu deca meni pokazuju šta je to život. Naučila sam da volim kao što deca vole, bez granica i bez zadrške. Naučila sam da vidim svet iz drugog ugla, i da razumem ljude bolje nego što sam ranije. Shvatila sam šta je kompromis, strpljenje i tolerancija.
Volela bih:
da sam uspela da sačuvam čudesne sposobnosti koje sam posedovala kao dete: živeći radosno, igrajući, skačući da potpuno savladam jezik sa svim gramatičkim začkoljicama, da se svo znanje samo uliva u moj um, a da to ne zahteva više napora od onog koji ulažem u disanje i ishranu.
Zar to ne bi bilo sjajno?