Jutro je,u kući totalni je muk.
Budi me topao i poznat zvuk.
Po mirisu znam da to je ona,
sa tatom izvodi ples do plafona.
Subota je njena, sva je tada važna.
Hrabra je jako, tanka, a snažna.
Dao sam joj ime, zove se Vinka.
Voli da se vine, Vinka palačinka.
Izvodi Vinka spretne okrete
pokazuje svoje navežbane pokrete.
Namazana Vinka, takva je lepša,
više je volim kad malo je mekša.
Zbog nje se s batom znam potući.
Vinka je glavna u našoj kući.
Topao i sunčan osvanuo je dan.
Jutro je, lepo sam naspavan.
Mama se obuva, u dvorište kreće,
idemo skupiti lišće i smeće.
Izlazi sa nama i pita od sira,
Vruća li je masna li je,
nemam mira!
Spotičem se, u pitu gledam,
radujem se nikom da je ne dam.
Parčiće trpam jedno za drugim,
bati i mami ni da ponudim.
Kao da ništa godinama nisam jeo,
pa sam Bože moj, toliko ogladneo.
Mama kaže da nemam manira,
a ja ćutim usta mi puna pite od sira.
Skrila se popodne tu,
u maminom žutom prsluku.
Glatka i roza, prava je Ruška.
Oči mi cakle kad čujem da šuška.
Ponedeljkom posle vrtića,
sačeka me, pa se raspriča.
O životu kod brkatog čike,
na ulici, što prodaje paprike.
Slušam je dok druge ne vidim,
uporan sam da joj se svidim.
Iako bi Ruška okolo da vrcka,
moja je dok ne čujem da krcka.
Veselimo se glasno
na našoj klupi
kad mama obojici
po sladoled kupi.
Baš uvek mora
da dođe do svađe
jer batino sve
zaista je slađe!
Batin je lepši,
iako je isti,
sladoled njegov
prvi mi na listi!
S vrha čokolada.
beo je i roz,
baš kao moj
Ali bolji skroz!