Kutlača
Znala je kutlača,
Bila je već vešta
Da pleše ča ča ča,
Ne pričam koješta!
Vuče me za ruku
Te lonce da nađem,
Da pravimo buku
Tu se dobro snađem.
Mama nas pronašala,
Lepo veče beše
Kutlača mamina
Tako dobro pleše!
Jutro je,u kući totalni je muk.
Budi me topao i poznat zvuk.
Po mirisu znam da to je ona,
sa tatom izvodi ples do plafona.
Subota je njena, sva je tada važna.
Hrabra je jako, tanka, a snažna.
Dao sam joj ime, zove se Vinka.
Voli da se vine, Vinka palačinka.
Izvodi Vinka spretne okrete
pokazuje svoje navežbane pokrete.
Namazana Vinka, takva je lepša,
više je volim kad malo je mekša.
Zbog nje se s batom znam potući.
Vinka je glavna u našoj kući.
Topao i sunčan
osvanuo je dan.
Jutro je tiho
ja sam naspavan.
Mama se obuva,
u dvorište kreće,
idemo skupiti
lišće i smeće.
Obula se takođe
i pita od sira,
Vruća li je masna li je,
ne mi mira!
Spotičem se,
u pitu dok gledam,
radujem se jako
nikom da je ne dam.
Parčiće trpam
jedno za drugim,
bati i mami neću da nudim.
Mama kaže nemam manira,
ćutim i žvaćem
pitu od sira.
Skrila se popodne tu,
u maminom žutom prsluku.
Glatka i roza, prava je Ruška.
Oči mi cakle kad čujem da šuška.
Ponedeljkom posle vrtića,
sačeka me, pa se raspriča.
O životu kod brkatog čike,
na ulici, što prodaje paprike.
Slušam je dok druge ne vidim,
uporan sam da joj se svidim.
Iako bi Ruška okolo da vrcka,
moja je dok ne čujem da krcka.
Veselimo se glasno
na našoj klupi
kad mama obojici
po sladoled kupi.
Baš uvek mora
da dođe do svađe
jer batino sve
zaista je slađe!
Batin je lepši,
iako je isti,
sladoled njegov
prvi mi na listi!
S vrha čokolada.
beo je i roz,
baš kao moj
Ali bolji skroz!