Setite se tinejdžerskog doba kada su mnogi od nas najčudnija i najranjivija bića, kada hormoni divljaju, kada buktimo od raznih strasti, a ipak smo okruženi strahovima i sumnjama “Hoće li me primetiti?” Hoće li me razumeti?” 😯
U prvim koracima u vezama mnogi od nas se obavežu na niz postupaka koji često postave temelje za kasnije teškoće.
Obavezujemo se da ćemo održavati izgled i ponašanje tako da je u koristi tog nekog posebnog, da ćemo biti osoba kakav nas taj neko zamišlja 🙊Svakako, sva ova obavezivanja su naša potraga za odobravanjem, pažnjom i ljubavlju. Ali, sa svakim novim obavezivanjem udaljavamo se od osnove koja nas čini srećnim i zdravim: od iskrenosti, od prihvatanja sebe i od ljubavi prema sebi.
Ova tinejdžerska obavezivanja postavljamo kao univerzalna kasnije. To je okej. To je deo odrastanja. Ali, problem nastaje što mnogi od nas nastave da unose ovakve ideje i običaje čak i sa četrdeset godina.
Postoji li u tebi traganje za načinima kako da izgledom ili ponašanjem ugodiš nekome?
A šta ako taj neko posebni kome treba da ugodiš si zapravo TI. Razmisli.:)
