Najlepše je imati decu, jer deca su budućnost, ona su nada u bolje sutra, vera da će ono što sledi zaštititi starost. Kad čovek ima decu, onda je sve bolje, jer kad vas svi napuste, opet vam ostaju vaša deca. Sve to pak povećava vašu odgovornost jer, ako želite bolju budućnost, onda morate svim silama nastojati da tome i sami pridonesete.
Naučiti decu da se smeju, da misle lepo, da ih upozorite da njihova htenja ne budu veća od nebeskog svoda, da njihove ruke ne prljaju ničija detinjstva i ničije želje, morate ih jednostavno naučiti da ljube.
ZA ONO ŠTO SE SADA DOGAĐA DECA NISU KRIVA
Jer ko ljubiti zna, toga ljube. Ljube njegova nastojanja, toplinu njegove dobre ruke, njegove poglede. Oni drugi, oni čije su misli crnje od najcrnje noći, oni čiji se obrazi ne žare ljubeći i čija se reč kida na paučinaste niti kada krenu u neuhvat, oni drugi mogu istezati svoje vratove iznad površine životnog toka, mogu se vešati o ramena hrabrih plivača, ali ih struja ipak vuče dalje od obale, i dublje u mrak. Ti kojima noć ne služi za zagrljaje, ti kojima mesečina ne zatvara noći i koji truju lepotu svojim prisustvom, tonu i pre nego što zaplivaju.
Ako imate decu, pogledajte ponekad u plavo satensko nebo pa ako među zvezdama spazite makar jednu kojoj biste želeli biti bliže, setite se dece, jer čak ako vi u tome i ne uspete, umesto vas sve će to učiniti vaša deca. Odgovorite na sva njihova pitanja, nađite vremena za njih, pa makar posle morali čitati i stare novine, poljubite njihove dobre dečje snove, učinite da njihove čudesno blistave oči vide samo dobra svitanja, vedre dane i velike zvezde. Ne dopustite da njihovu maštu satre zlo. Zaustavite svet, zaustavite vreme ako ne stignete dati deci sve što im treba da odrastu u čistoj lepoti, jer za ono što se sada događa nisu kriva deca.
Kad čovjek bolje razmisli, deca su jedino dobro koje je čovečanstvu ostalo. Sve drugo uništeno je u nastojanju da sitni ljudski stvor bude veći od misli i od reči.
