Budim se noću da teram čudovišta koja napadaju mog jednogodišnjeg sina. Ujutru objašnjavam mom dvoipogodišnjim detetu da mu trebaju cipele da ide napolje, da ne prosipa vodu po parketu i da ne udara igračkama o staklenu vitrinu. I sve to skoro uvek prati plač. Zatim ostavljam decu u vrtić, često plaču i dan treba da počne.
Osećam se kao da sam već svu energiju dala, a nije ni 8.30.
Biti roditelj malog deteta definitvno nije idealna okolnost za posao. Neprospavane noći, naleti tantruma, sve kućne i vankućne obaveze koje dolaze uz dete utiču na radni dan. Idealan zaposleni je onaj ko se 100% posveti poslu, sa par drugih obaveza i distrakcija. A deca su milion obaveza i ogromna distrakcija.
ALI,
Roditeljstvo ne mora da ima loš uticaj na radni dan. Tačno je da je dan sa decom kraći nego ikada. Deca zahtevaju 100% energije ,a ako je nemaš – STVORI JE . Ali, deca su izazov zvani BALANS između porodice i posla.
Sada je moj dan daleko produktivnji nego kada nisam imala decu, ili kada sam imala jedno dete. Zašto? Ako si u manjku vremena – STVORI GA.
Nedostatak vremena znači FOKUS na CILJ. Bez pauza. Bez telefona. Za 360 stepeni drugačije od onoga kako je pre izgledao moj radni dan.
Istraživanja pokazuju da su ljudi koji nemaju decu manje produktivni na poslu.(ima izuzetaka). Zašto? Dokazano je da su obaveze kod kuće i na poslu po prirodi slične. Svaki zadatak je obavezan i podsticaj za onaj koji sledi.
Mnogo više stvari uradim sada tokom dana i to znatno kvalitetnije nego ranije.
Dragi roditelji, poenta ovoga što pišem je da unesem pozitivu u naporne dane. Svaki težak dan nam donosi nove veštine,koje nas čine spremnim i za najteži radni dan. Istraživanja kao ova su lepe vesti. Život je prosto takav. Deca dolaze u vreme kada se gradi karijera. I to se neće promeniti. Kada smo u najboljim godinama za decu tada je najbolje vreme i za karijeru. Ostaje nam da se prilagodimo i naučimo da balansiramo.
